Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti kako kod nas tako i u svetu. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2023. gotovo 50% (49,8%) svih uzroka smrti u Srbiji je bilo posledica kardiovaskularnih oboljenja. Postoji veliki broj različitih kardiovaskularnih bolesti, neke od njih imaju bolju, a neke lošiju prognozu. Ove bolesti se javljaju u svim životnim dobima, a poslednjih godina sve je veći broj mladjih ljudi koji boluju od njih.

Sagovornici na konferenciji za novinare Udruženja pacijenata Srbije održanoj u utorak 23. septembra 2025. godine u prostorijama Press centra bili su:

– prof. dr Dragan Simić, predsednik Udruženja kardiologa Srbije

– akademik, prof. dr Petar Seferović

– Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije

– Beba Golubović, član Udruženja pacijenata Srbije

 

Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije navodi da je prevencija ključni korak u smanjenju rizika od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Edukacijom o zdravim stilovima života, uravnoteženoj ishrani, redovnoj fizičkoj aktivnosti i izbegavanju štetnih navika, kao što su pušenje i prekomerna upotreba alkohola, doprinosimo očuvanju zdravlja pacijenata, objašnjava Pilipović. 

Ukoliko se bolest ipak razvije važno je rano otkrivanje tj. pravovremena dijagnoza, zatim redovno praćenje i kontrola bolesti, jednom postavljena dijagnoza zahteva kontinuiranu brigu. Kako bismo smanjili rizik od komplikacija i poboljšali ishode lečenja izuzetno je važna adekvatna kontrola svih faktora rizika: regulacija krvnog pritiska i pulsa, LDL (lošeg) holesterola i nivoa šećera u krvi. Izuzetno su značajne redovne posete lekaru, praćenje laboratorijskih parametara i prilagođavanja terapije u skladu sa nalazima. Kada se bolest ne kontroliše adekvatno, posledice mogu biti ozbiljne: povećan rizik od srčanog i moždanog udara, srčana i bubrežna slabost, progresivno oštećenje vitalnih organa i smanjen kvalitet života. Pridržavanje terapije kako je lekar propisao je osnovni korak u kontroli bolesti, upozorava Beba Golubović iz Udruženja pacijenata Srbije.

– Treba napomenuti da je u poslednjih 10 godina samo jedan inovativan lek za lečenje kardiovaskularnih oboljenja ušao na listu RFZO – kaže Beba Golubović.

Po rečima profesora dr Dragana Simića, predsednika Udruženja kardiologa Srbije najčešći uzrok kardiovaskularnih smrti  je aterosklerotska kardiovaskularna bolest.  Jedan od glavnih faktor rizika za razvoj aterosklerotske kardiovaskularne bolesti je povišen nivo LDL holesterola (kolokvijalno poznatog kao “loš” holesterol) i dužina trajanja izloženosti ovom faktoru.

Uprkos neospornim ozbiljnim posledicama koje ostavlja, o aterosklerotskim kardiovaskularnim bolestima se malo govori i zna, kaže prof. dr Simić navodeći da je ona uzrokovana nakupljanjem masnih naslaga (plakova) u arterijama. Za formiranje plaka potrebno je vreme, stoga je bolest često neprimetna ili s vrlo blagim simptomima, sve dok plak neočekivano ne pukne ili potpuno ne začepi lumen krvnog suda, što može uzrokovati srčani ili moždani udar, a u najgorem slučaju smrt. 

– Ono što je sa druge strane ohrabrujuće je da čak 80% ranih kardiovaskularnih događaja može da se spreči, boljom kontrolom krvnog pritiska i pulsa, LDL holesterola i nivoa šećera u krvi. Danas postoji savremena terapija kojom se to efikasno postiže. Stoga rešenje za smanjenje kardiovaskularne smrtnosti leži upravo u prevenciji – kaže prof Simić. 

Sa druge strane, akademik, prof. dr sci. med Petar Seferović je govorio o srčanoj slabosti kao jednoj od bolesti sa najlošijom prognozom. Podaci upozoravaju da će svaki drugi pacijent sa srčanom slabošću umreti već u prvih 5 godina od postavljanja dijagnoze, što je uporedivo sa stopom smrtnosti nekih od najčešćih karcinoma (karcinom dojke i prostate). Profesor Seferović objašnjava da su simptomi srčane slabosti nespecifični i da se često smatra da nastaju kao posledica loše fizičke aktivnosti, godina ili gojaznosti, pa se dijagnoza srčane slabosti obično postavlja veoma kasno. Osim prevencije koja je ključna, izuzetno je važna i terapija srčane slabosti. Danas srećom postoji veoma efikasna terapija koja može sprečiti nastanak srčane slabosti, ali isto tako ukoliko pacijent već ima srčanu slabost savremeni lekovi sprečavaju da se razvije teška forma ove bolesti.  

Dakle ova bolest nije izlečiva, ali se upotrebom savremene terapije može držati pod kontrolom, odnosno možemo poboljšati kvalitet života pacijenta i produžiti njihov život – kaže profesor Seferović. 

 

Konferenciju možete pogledati ovde: https://www.youtube.com/watch?v=Qgv4Q-q4vhE